Imunitet i njegov značaj za organizam

Povećajte imunitet na zdrav način

  Mnogi proizvodi na policama prodavnica tvrde da jačaju ili podržavaju imunitet. Ali koncept jačanja imuniteta zapravo nema naučnog smisla. U stvari, povećanje broja ćelija u vašem telu - imunih ćelija ili drugih - nije nužno dobra stvar. Sportisti koji se bave dopingom u krvi - pumpanjem krvi u svoje sisteme kako bi povećali broj krvnih zrnaca i poboljšali svoje performanse rizikuju da obole od moždanog udara. Pokušaj jačanja ćelija vašeg imunološkog sistema je posebno komplikovan, jer postoji toliko različitih vrsta ćelija u imunološkom sistemu koje reaguju na toliko različitih mikroba na toliko načina. Koje ćelije treba da pojačate i na koji broj? Do sada naučnici ne znaju odgovor na to pitanje. Ono što se zna je da telo neprestano stvara imune ćelije. Naravno, proizvodi mnogo više limfocita nego što može da iskoristi. Dodatne ćelije se uklanjaju kroz prirodni proces ćelijske smrti koji se zove apoptoza. Niko ne zna koliko ćelija ili koja je najbolja mešavina ćelija potrebna imunološkom sistemu da bi funkcionisao na svom optimalnom nivou.  

   

Imuni sistem i starost

Kako starimo, naša sposobnost imunološkog odgovora postaje smanjena, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija. Kako se očekivani životni vek u razvijenim zemljama povećao, tako se povećava i učestalost stanja vezanih za uzrast. Dok neki ljudi stare zdravo, dokazano je da stariji ljudi u poređenju sa mlađima češće oboljevaju od zaraznih bolesti. Što je još važnije, veća je verovatnoća da će umreti od njih. Respiratorne infekcije, uključujući grip, virus Covid-19, a posebno pneumonija su vodeći uzrok smrti kod ljudi starijih od 65 godina širom sveta. Niko sa sigurnošću ne zna zašto se to dešava, ali naučnici primećuju da je ovaj povećani rizik u korelaciji sa smanjenjem T ćelija, verovatno zbog atrofije timusa sa godinama i proizvodnjom manjeg broja T ćelija za borbu protiv infekcije. Nije ni u potpunosti shvaćeno da li ovo smanjenje funkcije timusa objašnjava pad T ćelija ili da druge promene igraju ulogu. Druge zanima da li koštana srž postaje manje efikasna u proizvodnji matičnih ćelija koje stvaraju ćelije imunog sistema.  

Smanjenje imunog odgovora kod starijih osoba

 

Smanjenje imunog odgovora na infekcije dokazano je odgovorom starijih ljudi na vakcine. Na primer, vakcine protiv gripa su pokazale da je za osobe starije od 65 godina vakcina manje efikasna u poređenju sa zdravom decom koja imaju preko 2 godine starosti. Ali uprkos smanjenju efikasnosti, vakcinacije protiv gripa i C. pneumoniae su značajno smanjile stope bolesti i smrti kod starijih ljudi u poređenju sa bez vakcinacije. Čini se da postoji veza između ishrane i imuniteta kod starijih osoba. Oblik pothranjenosti koji je iznenađujuće čest čak i u bogatim zemljama poznat je kao "neuhranjenost mikronutrijenata". Neuhranjenost mikronutrijenata, u kojoj osoba ima manjak nekih esencijalnih vitamina i minerala u tragovima koji se dobijaju ili dopunjuju ishranom, može se desiti kod starijih osoba. Stariji ljudi imaju tendenciju da jedu manje i često imaju manje raznovrsnosti u ishrani. Jedno važno pitanje je da li dijetetski suplementimogu pomoći starijim ljudima da održe zdraviji imuni sistem. Stariji ljudi treba da razgovaraju o ovom pitanju sa svojim lekarom.  

Dijeta i vaš imuni sistem

  Kao i svaka borbena sila, vojska imunološkog sistema maršira na stomaku. Ratnicima zdravog imunološkog sistema potrebna je dobra, redovna ishrana. Naučnici su odavno prepoznali da su ljudi koji žive u siromaštvu i pothranjeni podložniji zaraznim bolestima. Da li će neki određeni faktori u ishrani, kao što su prerađena hrana ili visok unos jednostavnog šećera, negativno uticati na imunološku funkciju. Još uvek postoji relativno malo studija o efektima ishrane na imuni sistem ljudi. Nedostaci mikronutrijenata - poput cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E - menjaju imune odgovore kod životinja, merene u epruveti. Međutim, uticaj ovih promena imunog sistema na zdravlje životinja je manje jasan, a efekat sličnih nedostataka na ljudski imuni odgovor tek treba da se proceni. Šta možeš da uradiš povodom toga? Ako sumnjate da vam ishrana ne obezbeđuje sve vaše potrebe za mikronutrijentima - možda ne volite povrće - uzimanje dnevnog mulitivitaminskog i mineralnog suplementa može doneti druge zdravstvene prednosti, osim bilo kakvih mogućih korisnih efekata na imuni sistem. Uzimanje megadoza jednog vitamina nije preporučljivo. Više ne znači uvek i nužno bolje.  

Poboljšati imunitet lekovima i suplementima

  Uđite u prodavnicu i naći ćete bočice pilula i biljnih preparata za koje se tvrdi da podržavaju imunitet ili na drugi način jačaju zdravlje vašeg imunološkog sistema. Iako je utvrđeno da niki preparati menjaju neke komponente imunološke funkcije, za sada nema dokaza da oni zapravo jačaju imunitet do tačke u kojoj ste bolje zaštićeni od infekcija i bolesti. Dokazivanje da li biljka ili bilo koja supstanca u tom slučaju može poboljšati imunitet, za sada je veoma komplikovana stvar. Još nije utvrđeno da li biljka koja podiže nivo antitela u krvi zapravo čini nešto korisno za opšti imunitet.  

Stres i imunološka funkcija

  Savremena medicina počela je da ceni blisko povezan odnos uma i tela. Veliki broj bolesti, uključujući stomačne tegobe, koprivnjaču, pa čak i bolesti srca, povezane su sa efektima emocijalnog stresa. Uprkos izazovima i dalje se istražuje odnos između stresa i imunološke funkcije. Stres je jako teško definisati. Ono što izgleda kao stresna situacija za jednu osobu za drugu osobu nije. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško im je da izmere koliko stresa osećaju, stoga je naučnicima teško da procene kolikoj količini stresa je izložena osoba. Naučnik može da meri stvari koje mogu da održavaju stres, kao što je broj otkucaja srca svakog minuta, ali takve mere mogu održavati i druge faktore. Većina naučnika koji proučavaju odnos stresa i imunološke funckije, međutim, ne proučava iznenadni, kratkotrajni stresor; umesto toga, oni pokušavaju da proučavaju više stalnih i učestalih stresora poznatih kao hronični stres, kao što je onaj izazvan odnosima sa porodicom, prijateljima i saradnicima, ili stalnim izazovima da se dobro obavljaju na poslu. I dalje se istražuje da li stalni stres utiče na imunološki sistem.  

Da li vam hladnoća daje slab imuni sistem?

  Izlaganje umereno niskim temperaturama ne povećava vašu podložnost infekciji. Dva su razloga zašto je zima "sezona prehlade i gripa" - zimi ljudi više vremena provode u zatvorenom prostoru, u bližem kontaktu sa drugim ljudima koji mogu preneti njihove klice. Takođe, virus gripa ostaje duže u vazduhu kada je vazduh hladan i manje vlažan. Neka istraživanja sugerišu da izlaganje hladnoći može smanjiti sposobnost suočavanja sa infekcijom.  Stoga nemate potrebe da brinete o umerenoj izloženosti hladnoći, jer ona nema štetan uticaj na ljudski imuni sistem.  

Vežbanje da li je dobro ili loše za imunitet?

  Redovno vežbanje je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od raznih bolesti. Pomaže prirodnom jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja. Baš kao i zdrava ishrana, vežbanje može doprineti opštem dobrom zdravlju, a  samim tim i zdravom imunološkom sistemu.