Vizuelna percepcija – Razvoj kognitivne sposobnosti

Vizuelna percepcija odnosi se na sposobnost mozga da shvati ono što oči vide. Ovo se ne odnosi na oštrinu vida i na to koliko osoba jasno vidi. Osoba može imati savršen vid i pored toga imati problem sa perceptivnom obradom.

Zašto je vizuelna percepcija važna?

Dobre vizuelne perceptivne veštine važne su za mnoge svakodnevne veštine kao što su čitanje, pisanje, rešavanje zagonetki, crtanje, rešavanje matematičkih zadataka, oblačenje, pronalaženje predmeta, kao i mnoge druge veštine. Ukoliko dete nije u mogućnosti da obavlja svakodnevne zadatke njegovo samopoštovanje pati i njegova percepcija razmišljanja i performanse u igri su ugroženi.

Vizuelna percepcija

Dok čitate ovaj tekst, ovo naizgled deluje kao jednostavan proces. Vidite slova i pokušavate da razumete reči. Naizgled, čini se jednostavno, ali zapravo radi se o izuzetno složenom procesu koji zahteva korišćenje brojnih moždanih funkcija. Moždane strukture potrebno je da su specijalizovane za vizuelnu percepciju i različite podkomponente vida.

Percepcija je u stanju da protumači informacije koje vaša različita čula primaju iz vašeg okruženja. Ova sposobnost tumačenja informacija zavisi od vaših konkretnih kognitivnih procesa i prethodnog znanja.

Vizuelna percepcija se može definisati kao sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju. Rezultat toga što mozak tumači i prima ovu informaciju je ono što zovemo vizuelna percepcija, vizija ili vid.

Vizuelna percepcija je proces koji počinje u našim očima:

Foto Prijem

Svetlosni zraci dospevaju do naših zenica i aktiviraju receptorske ćelije u mrežnjači.

Prenos i osnovna obrada

Signali koje prave ove ćelije prenose se kroz optički nerv prema mozgu. Prvo prolazi kroz optičku hijazmu tj. mesto gde se ukrštaju optički nervi, čineći da informacije dobijene iz desnog vidnog polja idu u levu hemisferu, a informacije dobijene iz levog vidnog polja idu u desnu hemisferu, a zatim se prenose  do lateralnog geniklativnog jezgra talamusa.

Konačno, vizuelne informacije koje naše oči primaju šalju se u vizelni korteks u potiljačnom režnju.

Vizuelna percepcija i karakteristike koje igraju ulogu u vizuelnoj percepciji

Da biste stekli predstavu o složenosti ove kognitivne funkcije, pokušajte da razmišljate o svom mozgu dok posmatrate sportski suplement.

Vizuelna percepcija i koji su to faktori koje treba da identifikujete?

Osvetljenje i kontrast – možete videti linije koje su manje ili više osvetljene i imaju parametar koji se razlikuje od ostalih objekata oko i iza njih.

Veličina – to je kanta ili posuda kružnog oblika

Oblik – Okrugao je.

Položaj – To je 10 cm od mene, sa moje desne strane. Mogao bih ga lako dodirnuti.

Boja – Moze biti crvene, crne, zelene boje…

Dimenzija – Trodimenzionalna je, što znači sfera.

Pokret – Sada se predmet ne kreće, ali je podložan pokretu ukoliko ga nosimo.

Jedinice – postoje kilogrami ili grami u zavisnosti od pakovanja

Upotreba – koristi se za piće i može se koristiti sa vodom ili nekom drugom tečnošću

Lični odnos sa predmetom – sličan je onom koji se koristi  u teretanama ili drugim sportskim objektima

Ime – to je sportski suplement. Ovaj poslednji proces se zove imenovanje.

Ako vam se to činilo kao mnogo koraka, razmislite o tome kako vaš mozak to radi stalno i izuzetno brzo ceo dan. Kad god nešto pogledate, vaš mozak uzima sve informacije i čini ih smislenim za vas. Povrh toga, mozak ne percipira pasivno informacije koje prima, ali on zapravo pruža informacije i pomaže da se završi sve što vidi.

Ovo će vam pomoći da znate da je sportski suplement predmet okruglog oblika ili kako  je već fabrički upakovan. Oblasti koje su specijalizovane za svaki od gore navedenih procesa u susednim režnjama (temporalni režan i parijetalni režan). Generalno, dobra percepcija zahteva da sve oblasti rade zajedno.

Kada pogledate svoj sto, vaš mozak identifikuje sve na njemu samo jednim pogledom, što vam omogućava da brzo odgovorite na to. Poznavanje ovoga pomaže vam da shvatite koliko je važno imati dobru vizuelnu percepciju i kako ona igra veliku ulogu u vašem svakodnevnom životu.

Primeri vizuelne percepcije

Vožnja je jedan od najsloženijih svakodnevnih zadataka koji mnogi ljudi svakodnevno obavljaju. To zahteva mnogo različitih složenih procesa, od kojih je jedan vizuelna percepcija.

Ako jedan od procesa u vizuelnoj percepciji ne uspe, postoji šansa da ugrozite sebe ili druge oko sebe. To je važno jer ćete brzo moći da shvatite koliko su dva automobila blizu jedan drugom, koliko brzo idu i druge pojedinosti. Ukoliko je vaša vizuelna percepcija loša, sve ovo ne bi bilo moguće.

Deca i mlade osobe će imati velike koristi od razvijene vizuelne percepcije, jer će im omogućiti  da prave beleške i bolje razumeju gradivo ili prepoznaju bolje od lošijih izbora koje im se u tom trenutku nude. Promena ili nedostatak ove veštine može dovesti do lošeg izbora i lošeg intelektualnog učinka.

U vizuelnim umetnostima, poput slikarstva ili grafičkog dizajna, vizuelna percepcija je veoma važna.

Ako želite da nacrtate kvadrat koji deluje živopisno, moraćete da koristite svoju vizuelnu percepciju da odaberete svaku boju i savršeno nacrtate svaku liniju. Vizuelna percepcija je neophodna za svaku vrstu aktivnosti koja zahteva nadzor ili negu, a svoju primenu ima i u sportu. Igrač ukoliko nema razvijenu vizuelnu percepciju neće videti svog saigrača, a samim tim neće mu dati pravovremeni pas. Ovo u velikoj meri otežava obavljanje svog posla.

Stalno koristimo vizuelnu percepciju

Patologije  i poremećaji su takođe povezani sa problemima vizuelne percepcije. Nedostatak vizuelne percepcije može biti uzrokovan raznim problemima i poteškoćama različitih nivoa. Potpuni ili delimični gubitak vida usled oštećenja organa za percipaciju izazvao bi značajne probleme percepcije (slepilo).

Ovo može biti uzrokovano oštećenjem samog oka, oštećenjem puteva koji prenose informacije od oka do mozga (poput glaukoma) ili oštećenjem samog oka, oštećenjem područja mozga odgovornih za analizu informacija, poput moždanog udara ili povrede mozga.

Percepcija nije jedinstven proces, ona zahteva upotrebu mnogih drugih procesa i mehanizama, što znači da druga specifična oštećenja mogu da izmene bilo koji od prethodno navedenih procesa. Ovi deficiti su poznati kao vizuelna agnozija.

vizuelna percepcija

 

Vizuelna agnozija je nemogućnost prepoznavanja naučenih objekata, iako je vaš vid još uvek u taktu. Agnozija se obično deli na dva tipa: perceptivna agnozija, koja omogućava osobi da vidi delove objekta, ali nije u stanju da razume objekat neko vreme, i asocijativna agnozija koja omougućava osobi da razume ceo objekat, ali ne zna šta je.

Teško je razumeti perceptivno  iskustvo ljudi sa ovim poremećajem, jer dok vide objekat, imaju osećaj da su slepi. Postoje i drugi, specifični poremećaji, kao što je akinetopsija što je nemogućnost da se viddi pokret, ahromatopsija, nemogućnost da se vide boje, prosopagnozija, nemogućnost prepoznavanja poznatih lica i Aleksija, nemogućnost da se nauči da se čita zajedno sa drugima.

Pored poteškoća koje narušavaju, delimično ili u potpunosti, sposobnost vizuelne percepcije, postoje i drugi poremećaji koji menjaju prpremljenu vizuelnu informaciju, ili iskrivljuju vizuelnu informaciju ili je potpuno eliminišu. Takav slučaj je i šizofrenih halucinacija ili drugih sindroma. Postoje i druge vrste vizuelnih iluzija koje uzrokuju da ljudi izgube vide, kao Čarles-Bonnetovog sindroma.

Sa ovim sindromom, osoba će izgubiti vid, a nakon dužeg perioda kada mozak ne prima nikakvu vizuelnu stimulaciju ili aktivnost, počinje da radi pogrešno. Mozak izaziva halucinacije i vizuelne iluzije gde vide geometrijske figure ili ljude. Međutim za razliku od šizofrenih halucinacija, oni koji pate od ovog poremećaja znaju da halucinacije nisu stvarne.

Kako možete izmeriti i proceniti vizuelnu percepciju?

Vizuelna percepcija omogućava da se uradi neverovatna količina aktivnosti. Sposobnost interakcije sa okolinom direktno zavisi od kvaliteta vaše vizuelne percepcije. Zbog toga procena i saznanja koliko je vaša vizuelna percepcija razvijena može biti od pomoći u brojnim oblastima vašeg života. To mogu biti akademske, medicinske ili profesionalne oblasti.

U akademskom polju to se prepoznaje kada deca imaju problem da vide tablu ili pišu beleške na času.

U oblasti medicine poznavanje nivoa vizuelne percepcije biće važno da se zna da li pacijent može pogrešno pročitati upustva za lečenje, u vezi sa lekovima ili nije u stanju da živi i napreduje samostalno.

Vizuelna percepcija u profesionalnom okruženju će pomoći kada čitate ili radite u potencijalno opasnoj situaciji. Sa kompletnom neuropsihološkom procenom, možete pomoći u preciznom merenju brojnih kognitivnih veština, uključujući i vizuelnu percepciju. Ova procena ocenjuje vizuelnu procenu korišćenja zadataka zasnovanog na klasičnom NEPSI testu. Ovaj zadatak omogućava da se razume koliko dobro je korisnik u stanju da dekodira i dešifruje različite elemente u vežbi, kao i da izmeri kognitivne resurse koje korisnik ima da razume i izvrši zadatak što je moguće efikasnije. Osim vizuelne percepcije, test takođe meri imenovanje, vreme odgovora i brzinu obrade informacija.
Test dekodiranja VIPER-NAM koristi se tako što se slike različitih objekata pojavljuju na ekranu na kratko vreme, a zatim nestaju. Zatim se pojavljuju četiri slova, od kojih će samo jedno odgovarati imenu objekta.  Korisnik mora izabrati tačan odgovor što je pre moguće.

Kako možete rehabilitovati ili poboljšati vizuelnu percepciju?

Kao i sve naše kognitivne sposobnosti, vizuelna percepcija se može trenirati i poboljšati. Rehabilitacija vizuelne percepcije zasniva se na nauci o neuroplastičnosti. Mozak i neuronske veze, poput mišića jačaju i poboljšavaju se kroz vežbu i trening. Zbog toga je moguće poboljšati svoju vizuelnu percepciju čestim vežbanjem i vežbanjem neuronskih veza. Kako se vizuelna percepcija poboljšava, imaćete mogućnost da šaljete informacije iz očiju u mozak brže i efikasnije nego ranije.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Main Menu