Fizička aktivnost put do zdravlja

Fizička aktivnost je osnovni smisao rekreacije i kao svojevrsni vid razonode i zabave putem koje težimo ostavrenju zadanog cilja. Sadržajem rekreacije mogu biti različite aktivnosti iz područja umetnosti, tehničkih nauka, društveno zabavnih aktivnosti, fizičke kulture. Svi koji reniraju rekreativno  bave se aktivnostima organizovanim po vlastitoj želji i izboru. Prema samom učešću naš odnos prema rekreaciji može biti : aktivan i pasivan. Kada govorimo o aktivnom odnosu prema rekreaciji, to podrazumeva kada lično učestvujemo u odabranoj aktivnosti kao što je vežbanje, igranje sa loptom. Pasivan odnos prema rekreaciji podrazumeva da smo samo posmatrači ili slušaoci nekog dešavanja ili događaja bez našeg aktivnog učestvovanja. Kao primer pasivne aktivnosti mogu biti gledaoci neke sportske priredbe, utakmice. Važno je istaknuti da kad god je to moguće prednost treba dati aktivnom učestvovanju, jer time podstičemo ličnu angažovanost i kreativnost.       Započnimo dan jutarnjim vežbanjem, odmah nakon ustajanja. Vežbe mogu trajati 10 do 15 minuta ili možemo odraditi i kompletan trening, gde izvodimo nekoliko vežbi za oblikovanje tela i usavršavanje kretnji. Vežbe treba prilagoditi dobi i ličnim sklonostima. Svrha vežbi je pripremanje organizma za predstojeće napore u toku dana. Isto tako, korisno je u toku dana, odnosno radnog vremena, izvoditi telesne vežbe u zavisnosti od posla kojim se bavimo. Cilj vežbi je otklanjanje umora stvorenog na radnom mestu. Preporučuje se svakodnevno vežbati bar 15 minuta, zavisno od uslova i mogućnosti. Za sve zaljubljenike sportske aktivnosti koji svom telu žele priuštiti nešto više, kako u izgledu tako i u snazi, preporučuje se odlazak u dobro opremljene fitness centre ili stručno vođene fitness klubove. Preporučuje se da treniraju 2 do 3 puta nedeljno zajedno sa trenerom, gde mogu vežbati na mnogim spravama koje se nalaze u teretani.  

Sportska rekreacija

Fizička aktivnost je najopularniji i najčešći oblik bavljenja rekreacijom. Ona ima za cilj podizanje i održavanje psihičke, funkcionalne i odbrambene sposobnosti našeg organizma što je vrlo korisno za brzo i uspešno otklanjanje umora. U običnom životu često dolazi do nerazumevanja u shvatanju rekreacije poistovećujući sport sa rekreacijom, iako se u suštini radi o različitim aktivnostima koje imaju različit biološko zdravstveni učinak. Osnovno obeležje sporta je takmičenje tj. ostvarenje što boljeg rezultata koji vodi do pobede. Kod rekreacije dominira zabava i razonoda, stoga je sportska rekreacija  pristupačna velikom broju ljudi, različite dobi i zdravstvenog stanja. Zbog svojih pozitivnih učinaka, sve više postaje deo svakodnevnice našeg života. Današnji urbani način života postao je nezamisliv bez rekreacije. Ona korisno deluje na psihofizičke sposobnosti, poboljšava raspoloženje, doprinosi emotivnoj stabilnosti, deluje povoljno na voljnu radnu aktivnost, te povoljno deluje na međuljudske odnose. Učinci telesnog vežbanja na naš organizam mogu biti višestruki:

1. Povoljno deluje na mnoge biološke mehanizme koji štite srce
2. Povoljno deluje na nivo masnoća i šećera u krvi
3. Smanjuje povišeni krvni pritisak
4. Povoljno deluje na krvne sudove pospešujući cirkulaciju
5. Sprečava trombozu vena
6. Smanjuje prekomernu težinu

Dakle redovnim telesnim fizičkim aktivnostima povoljno utičemo, između ostalog na telesni metabolizam, imuni sistem, osteoporozu, a takođe i na psihičko zdravlje. Međutim, pre nego što se počnete aktivo baviti sportskom rekreacijom, potrebno je imati uvid u svoje zdravstveno stanje.  

Fizička aktivnost kao najzdraviji način uklanjanja umora na radnom mestu

Primena sportske rekreacije u toku rada izuzetno je dobra i korisna mera u otklanjanju umora koji se javlja tokom posla. Vežbe se često odvijaju uz pratnju muzike, čime se stvara opuštena atmosfera i veće zadovoljstvo učesnika. Izbor vežbi zavisi od vrste posla, a najbolje ga je prepustiti stručnoj osobi personalnom treneru. Sedeći poslovi kao što su kancelarijski poslovi, rad na traci i slično kod sedećeg položaja otežan je rad krvotoka, probavnog i disajnog aparata. Česti su bolovi u donjem delu karlice, pa se stoga javlja osećaj mišićne slabosti i umora. Postoji sklonost povećanju naslaga masnog tkiva. Redovnim vežbanjem aktiviramo krvotok, te disajni i probavni sistem, što povoljno deluje na organizam u celini. Stojeći poslovi na primer u trgovini ili ugostiteljstvu, gde se pretežni deo radnog vremena provodi na nogama u stojećem položaju, javljaju se štetne posledice na telo. Obično se javljaju u obliku smetnji cirkulacije, proširenja vena na nogama, otežanog rada srca, oticanja nogu itd. Kod ovih problema su jako važne vežbe u prirodi kao što je trčanje i sve vežbe koje naizmenično opterećuju grupe mišića nogu kao što je slučaj kod šetanja, trčanja i plivanja. Kod radnih mesta koja ne zahtevaju veliki fizički napor, prisutna su česta saginjanja, te prenošenje, dizanja, guranja lakših tereta. Preporučuju se vežbe oblikovanja koje imaju za cilj, ojačati one delove tela koji nisu dovoljno uključeni tokom rada. Preporučuje se trčanje na različitim terenima, vežbe za savladavanje otpora kao na primer plivanje. Fizička aktivnost je garancija zdravlja, što nas upućuje da razmislimo o mogućnostima poboljšanja naše fizičke aktivnosti, kroz rekreaciju. Redovnim vežbanjem uz higijenu ishrane, prestanak pušenja i uzimanja alkoholnih pića, osiguravamo put do zdravlja.