Dijabetes tipa 2 i smanjenje rizika od nastanka

Ovaj članak je namenjen ljudima koji nemaju dijagnozu dijabetes tipa 2, ali bi želeli da saznaju više o tome. Kako i na koji način mogu da smanje rizik od razvoja ovog stanja? Dijabetes tipa 1 i tipa 2  nastaje kada se šećer u krvi ne može pravilno koristiti. To može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Oko 90 % ljudi sa dijabetesom ima dijabetes tipa 2. Dijabetes tipa 2 je snažno povezan sa prekomernom težinom i može se sprečiti. Iako postoji nekoliko faktora rizika  za dijabetes tipa 2 koji su van kontrolem zdrava raznovrsna ishrana, fizička aktivnost i gubitak težine mogu u velikoj meri pomoći da se smanji rizik od razvoja ovog stanje.

Šta je dijabetes?

Procenjuje se da veliki broj starijih od 16 godina ima dijagnostikovan dijabetes. Ogroman problem je u tome što većina ljudi nije svesno da ima to stanje. Dijabetes se javlja kada telo ne može pravilno da koristi šećer, a kao rezultat toga može doći do visokog nivoa šećera u krvi, ako se stanje ne kontroliše. Ljudi sa dijabetesom mogu voditi normalan i aktivan život. Međutim, ako je nivo šećera u krvi nekontrolisan, to može vremenom izazvati nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema. Ti problemi uključuju oči, srce, bubrege, stopala i nerve. Ozbiljne kratkoročne komplikacije, takođe postoje za ljude koji zavise od inuslina. Ovo uključuje dijabetičku ketoacidozu (kada je nivo šećera u krvi konstantno visok) i hiperglikemiju (kada je nivo šećera u krvi prenizak). Posebno je važno za osobe sa dijagnozom dijabetesa da kontrolišu nivo šećera u krvi i krvni pritisak, da jedu zdravu ishranu, budu fizički aktivni i  da po potrebi izgube suvišne kilograme.

Postoje dva glavna tipa dijabetesa: Dijabetes tipa 1 i Dijabetes tipa 2

Većina ljudi ima dijabetes tipa 2 koji se vodi kao insulinska rezistencija. Ukoliko i dalje zanemare ovaj problem on vremenom može prerasti u ozbiljniji, pa se možete po prvi put suočiti sa time da bolujete od Dijabetesa. Ovo stanje se javlja kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina (hormona potrebnog za prelazak šećera iz krvi u ćelije tela) ili se insulin koji telo proizvodi ne koristi pravilno (poznato kao insulinska rezistencija). Insulinska rezistencija dovodi do nakupljanja šećera u krvi.     Dijabetes tipa 2 obično se dijagnostikuje kod ljudi starijih od 40 godina. Međutim, sve češće se simptomi primećuju kod mlađih odraslih, pa čak i dece. Dijabetes tipa 2 je snažno povezan sa prekomernom težinom i gojaznošću, iako nisu svi ljudi sa dijabetesom tipa 2 gojazni.

• Ovo stanje se generalno može lečiti sa promenom načina života, kao što je zdrava i raznovrsna ishrana i redovna fizička aktivnost. Ponekad su takođe potrebni oralni lekovi (metformin) ili insulin
• Ovo stanje se nemože sprečiti i javlja se kada su ćelije u pankreasu koje proizvode insulin uništene od strane imunološkog sistema

Kod dijabetesa tipa 1 nema insulina i šećer ostaje u krvi. To znači da ljudi sa dijabetesom tipa 1 moraju da uzimaju insulin (inekcijom ili insulinskom pumpom) kako bi pomogli telu da pravilno koristi šećer i kontroliše nivo šećera u krvi. Niko u potpunosti ne razume zašto ćelije pankreasa koje proizvode insulin postaju oštećene, ali to može biti izazvano virusom ili drugom infekcijom.

Koji su faktori rizika za dijabetes tipa 2?

Postoje određeni faktori rizika koji mogu povećati verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2. Ne možete ih sve primeniti, ali možete napraviti neke promene u svom načinu života koji će vam pomoći da smanjite rizik.

Telesna težina

Ljudi kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 2 imaju prekomernu težinu ili gojaznost. Što ste više gojazni, to je veći rizik dobijanja dijabetesa. Kod gojaznih ljudi sedam puta je veća verovatnoća da će se razviti dijabetes tipa 2 u odnosu na ljude sa zdravom telesnom težinom. Da bi ste saznali da li ste gojazni, zamolite svog lekara opšte prakse da izmeri vaš BMI (indeks telesne mase). Zdrav BMI je 18,5 - 25 kg / m² ili koristite kalkulator BMI kao što je ovaj koji koriste personalni treneri.  Zdrava i raznovrsna ishrana i redovno vežbanje mogu vam pomoći da postepeno izgubite težinu i kasnije da je zadržite.

Struk

• Kod žena ako je vaš struk do 80 cm ili više, imate povećen rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Rizik je veoma visok ako je veći od 88 cm.
• Kod muškaraca ako je vaš struk 94 cm ili više, imate povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Rizik je veoma visok ako je veći od 102 cm.

Imate povećan rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2 ako ste strariji od 40 godina, naravno da nemožete promeniti svoje godine, ali možete raditi na drugim faktorima rizika da bi ste smanjili rizik.

Porodična istorija bolesti

Ne možete promeniti svoju porodičnu istoriju bolesti, ali dijabetes tipa 2 u porodici povećava rizik kod članova porodice. Recite svom lekaru da li neko u vašoj porodici boluje od dijabetesa tipa 2. Ako niste sigurni da dijabetes tipa 2 postoji u vašoj porodici, uverite se da činite sve što možete da smanjite rizik na druge načine.

Etnička pripadnost

Neke etničke grupe imaju veći rizik od dijabetesa tipa 2 od drugih verovatno će biti pogođene u ranijoj dobi. Crni ljudi su 3 puta skloniji dijabetesu od belih i potrebno je da vode računa o zdravlju i telesnoj težini.

Faktori životnog stila

Nekoliko faktora životnog stila, od kojih su neki povezani sa prekomernom težinom i gojaznošću, povezani su sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2. To uključuje pušenje, sedentaran način obavljanja posla i nezdravu ishranu.

Ostali faktori za Dijabetes tipa 2

Takođe možete imati povećan rizik od dijabetesa tipa 2 ako:

• imate visok krvni pritisak
• ako ste imali srčani ili moždani udar
• ako ste žena i imate problema sa sindromom policističnih jajnika, gestacionog dijabetesa (privremeni tip dijabetesa tokom trudnoće)
• ako imate poremećenu toleranciju na glukozu ili metabolički sindrom

Što se više faktora rizika odnosi na vas, to je veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Dijabetes tipa 2 - Kako mogu smanjiti rizik od razvoja?

Zdrava raznovrsna ishrana, fizička aktivnost i gubitak težine (ako je potrebno) mogu smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Ovaj članak vam daje savete kako to sami da uradite.

Postanite aktivniji

Pokušajte da budete fizički aktivni i održavajte zdravu telesnu težinu kako bi smanjili rizik od dijabetesa tipa 2. Odraslim se preporučuje da biraju aktivnosti koje uključuju aerobne vežbe i vežbe snage. Preporučena minimlana količina fizićke aktivnosti za odrasle nedeljno je 150 minuta aerobne akivnosti umerenog inteziteta ( ovo bi trebalo da poveća broj otkucaja srca i učini da dišete brže i osećate se toplije) ili 75 minuta snažne aerobne aktivnosti (ovo bi trebalo da učinu da otežano dišete i da brzo dišete) ili kao treća opcija je mešavina ove dve aktivnosti.  Ukoliko ubacite i vežbe snage kao što je joga, vežbe za stomak ili baštovanstvo kao što je kopanje dva ili više dana u nedelji to će učiniti da brže uđete u kondiciju i povećate svoju aerobnu izdržljivost. Ukoliko ne volite da idete u teretanu, to nemorate da radite! Možete primenjivati i druge fizičke aktivnosti kao što je hodanje, ples, plivanje, golf, fudbal u balonu, vožnja bicikla, sve ove aktivnosti se računaju u fizičku aktivnost. Aktivnost se takođe može rasporediti tokom dana tako da možete napraviti male promene u svom načinu života, što može doprineti mnogo više aktivnosti. Na primer, koristite stepenice umesto lifta, ostavite auto kod kuće za mala putovanja ili izađite iz autobusa jednu ili dve stanice ranije pa pešačite malo duže. Čak se i kućni poslovi mogu računati kao fizička aktivnost. Ovo su sve ostvarivi načini da uključite aktivnost u svoju dnevnu rutinu. Za više informacija pogledajte savete o održavanju aktivnosti.

Jedite zdravu i raznovrsnu ishranu

Odabir zdrave hrane i smanjenje količine energije (kalorija) koju unosite može pomoći u postizanju zdrave telesne težine i održavanju gubitka težine ako je to potrebno. Pored toga smanjuje se rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Kontrola kalorija i veličine porcija je veoma važna za one koji žele da izgube težinu. Za više informacija pogledajte savet o zdravom gubljenju težine. Za zdravo gubljenje telesne težine preporučuje se zdrava i raznovrsna ishrana koja se zasniva na skrobnoj hrani punoj voća i povrća, i da ima malo zasićenih masti, šećera i soli. Ako imate dijagnozu dijabetesa, hrana koja sadrži skrobne ugljene hidrate ostaje važan deo zdrave i raznovrsne ishrane. Međutim, pošto ove namirnice utiču na nivo šećera u krvi, preporučuje se da razgovarate sa svojim lekarom za dijabetes o najboljoj vrsti i količini koju treba da uključite u svoju ishranu.

Sledeće preporuke će vam pomoći da jedete zdravu i raznovrsnu ishranu:

• Pokušajte da jedete u redovno vreme tokom dana
• Osnova obroka je skrobna hrana kao što je krompir, pirinač, testenine, hleb i žitarice za doručak. Potrebno ja da birate ako je moguće integralne ili više vlaknaste verzije
• Nešto više od trećine hrane koji jedemo svakog dana trebalo bi da bude voće i povrće. Ciljajte na najmanje pet porcija dnevno i pokušajte da jedete raznovrsno zeleno lisnato povrće. Ono je posebno povezano sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2
• Namirnice sa visokim sadržajem zasićenih masti i šećera kao što su čokolada, kolači, keksići, bezalkoholna pića sa puno šećera, puter i sladoled nisu potrebni u ishrani, pa ih, ako su uključeni, treba jesti samo retko i u malim količinama.
• Izaberite pasulj, mahunarke i druge biljne izvore proteina (tofu), nemasno meso, živinu i ribu, umesto masnog mesa ili prerađevina od mesa
• Birajte mlečne namirnice sa niskim sadržajem masti i šećera kao što su obareno ili polu-obareno mleko i nemasni i nezaslađeni jogurt
• Koristite nezasićena ulja, kao što su biljna, repičino i maslinovo ulje, u kuvanju, ali samo u malim količinama. Zamenite puter za namaze sa manje masti.
• Gde je moguće koristite metode kuvanja koje smanjuju količinu masti u vašim jelima (kao što je pečenje mesa i ribe na roštilju umesto prženja i kuvano ili poširano jaje umesto prženog
• Birajte proizvode sa manje soli i koristite manje soli u kuvanju
• AKo pijete alkohol činite to umereno - ne više od 14 jedinica nedeljno i za muškarce i za žene
• Održavajte hidrataciju pokušajte da pijete 6 do 8 čaša tečnosti dnevno. Zamenite slatka bezalkoholna pića za one bez šećera kao što su voda, čaj, kafa i dijetalna pića

Dodatne informacije Dijabetes tipa 2

Ako ste zabrinut da ste možda u opasnosti od dijabetesa tipa 2. Ukoliko želite da saznate da li imate zdravu težinu, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse. Za dalje informacije i savete svu podršku sa svim pitanjima u vezi sa dijabetesom postavite u vidu pitanja na sajtu.