Fizička neaktivnost i zdravlje

Fizička neaktivnost na svetskom nivou na godišnjem nivou odnese oko 2 miliona ljudi. Svi ovi smrtni slučajevi direktna su posledica fizičke neaktivnosti i posledica lošeg načina života. Fizička aktivnost ima brojne blagotvorne učinke na zdravlje, a najuočljiviji su oni koji se tiču kardiovaskularnog i mišićno koštanog sistema. Prednost vežbanja je takođe bitno i za ukupno psihičko zdravlje. Fizički aktivne osobe imaju manju ukupnu smrtnost od onih koji ne vežbaju i nisu fizički aktivni.

Fizička neaktivnost i kardiovaskularne bolesti

Najefikasnije lečenje bolesti, posebno kardiovaskularnih, jeste njihovo sprečavanje. Razvoj kardiovaskularnih bolesti, posebno ishemijske srčane bolesti, je najčešće kombinacija delovanja brojnih faktora rizika. Glavni među njima su povišena koncentracija lošeg LDL holesterola, snižena koncentracija dobrog HDL holesterola, šećerna bolest, povišeni krvni pritisak, debljina, telesna neaktivnost i pušenje.  Povećana telesna aktivnost pozitivno deluje na sprečavanje ovih bolesti, a isto tako menjajući pojedine faktore rizika. Značajna je i činjenica da fizički aktivne osobe manje puše. Rizik za razvoj povišenog krvnog pritiska telesnom neaktivnošću raste za 30%. Dokazano je da se nakon 12 nedelja vežbanja koncentracija dobrog HDL holesterola povećava za 4,6 % uz istovremeno sniženje koncentracije LDL holesterola za 3,7%. Redovnim vežbanjem snižava se i krvni pritisak. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom ukoliko vežbaju doći će do snižavanja sitolnog krvnog pritiska za 7,6  mmHg, a dijastolni za 5,8 mmHg, dok kod osoba koje imaju normalni krvni pritisak to sniženje je srazmerno malo. Sniženje krvnog pritiska koje se postiže vežbanjem nije zavisno od telesne težine.

Karcinom dojke

Vežbanjem se smanjuje rizik za razvoj karcinoma dojke za oko 16%. Žene sa karcinomom dojke imaju bolje preživljavanje ako vežbaju.  Nešto veću korist od vežbanja imaju žene sa hormonsko zavisnim tumorima, stoga vežbanje treba preporučiti svima.

Karcinom debelog creva

Slično kao i za karcinom dojke, redovnim vežbanjem se smanjuje rizik za razvoj karcinoma debelog creva i poboljšava se preživljavanje bolesnika koji se od ove bolesti leči.

Fizička neaktivnost i mišićne i koštane bolesti

Deca koja su fizički aktivna imaju čvršće kosti za 5 do 13 %. Koristi od vežbanja za kosti osećaju svi čak i oni u zrelim godinama života. Osim što se smanjuje rizik od osteoporoze, smanjuje se i rizik samih komplikacija same osteoporoze. Tako je kod žena koje redovno vežbaju mogućnost preloma bedarne kosti upola manja od onih koje su fizički neaktivne. Redovna fizička aktivnost je važna za održavanje normalne mišićne snage, strukture i funkcije zglobova.

Depresija

Vežbanjem se poboljšava ukupno psihičko stanje čoveka. Redovna umerena telesna aktivnost smanjuje rizik od razvoja depresije, čak i kod dece. Korist od redovnog vežbanja veoma je izražena kod depresivnih bolesnika, ali njen značaj mogao bi se uporediti sa lekovima i psihoterapijom, mada to naravno nije zamena. Prestankom vežbanja kod mnogih osoba će se razviti simptomi depresije  i pad raspoloženja u određenom vremenu života. Intezitet siptoma korelira sa padom fizičke kondicije.

Fizička aktivnost i njene prednosti

Fizička aktivnost predstavlja svaki pokret tela koji nastaje usled kontrakcije poprečnoprugastih mišića i koji dovodi do potrošnje energije. Pod ovim aktivnosti pored formalnog vežbanja podrazumeva se i šetanje, sport, ples itd. Zajedničko ovim aktivnostima je to što dovode do značajne potrošnje energije, bez obzira na njihov intenzitet i trajanje. Jednostavnim fizičkim aktivnostima možemo sprečiti bolest i poboljšati opšte zdravlje, stoga ako ne znate samostalno da vežbate angažujte personalnog trenera koji će vam pomoći da pravilno usvojite pokrete u vežbanju.   Fizička aktivnost se vezuje za optimalan razvoj i funkciju mnogih fizičkih, fizioloških, socijalnih i psiholoških funkcija kod dece i omladine. Redovna fizička aktivnost tokom detinjstva i adolescencije smanjuje rizik od razvoja hroničnih obolenja u odraslom dobu, pomaže u razvoju mišićno skeletnog sistema, zdravog kardiovaskularnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacija i kontrola pokreta) i smanjuje rizik od pojave gojaznosti. Fizička aktivnost ima i psihološke koristi kod mladih ljudi smanjujući težinu anksioznosti i depresije. Učešće u fizičkim aktivnostima pomaže i u socijalnom razvoju, jačajući sigurnost u samog sebe, omogućavajući socijalnu interakciju i integraciju. Pretpostavlja se da fizički aktivni mladi ljudi ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i droge.

Fizička neaktivnost kako utiče na zdravlje?

Objekti za sport i rekreaciju omogućavaju svima da pristupe i učestvuju u raznim sportovima, plesu, vežbanju i aktivnoj rekreaciji. Zdravstveni radnici savetuju i podržavaju pacijente da budu redovno aktivni. Fizička aktivnost kao važan segment dobrog zdravlja ne zavisi od godina. Svako životno doba podrazumeva redovno vežbanje kao preduslov očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja.